Post by stefan on Oct 9, 2009 11:24:56 GMT 1
Pošto vidim da smo u raspoloženju za klasicizam, red je da se zapiše nekoliko redova i o ovom periodu 
Sredinom 18. veka, u Evropi se razvijao novi stil u arhitekturi, književnosti i umetnosti, poznat pod nazivom Klasicizam. I dalje snažno povezan sa kulturom dvorana i apsolutizmom, sa svojom formalnošću i naglaskom na red i hijerarhiju, klasični stil takođe je bio “jasniji” stil – podržavao je jasniji prelaz među stavovima, slabiji kontrast i boje, i jednostavnost više nego složenost. Paradigma tog doba bila je da bi strukture trebalo da budu sistematizovane u aksiome. Ova težnja za strukturnom jasnoćom napravila je muziku 18. veka veoma razgovetnom.
Dela Johana Sebastijana Baha predstavljaju vrhunac baroknog stila u muzici, i barok se završio otprilike sa njim. Barok je muzički stil koji prethodi novom periodu u razvoju muzike pod nazivom klasični stil.
Klasični stil (1750 – 1825) dolazi kao reakcija na ekscene baroka. Dok je muzika baroka bila bujna, ekstravagantna i puna emocija, muzika klasičnog stila bila je oskudnija, više rezervisana i kontrolisana, odbacujući svako razuzdano izražavanje emocija. Muzika klasičnog stila ima jasniju, jednostavniju strukturu od baroka i manje je kompleksna. Naglašava se lepota melodije i forme, proporcije i balansa, umerenosti i kontrole. Muzika je elegantna, držeći u savršenom balansu emocije i formalnu strukturu.
Tri muzička oblika dominirala su klasičnim periodom: sonata, simfonija i gudački kvartet. Otvarajuća instrumentalna uvertira, raširila se u 18 – to vekovnu simfoniju, a ona se kasnije razvija u četvorostavnu formu sa otvarajućim brzim stavom, osećajnim i sporim stavom, kratkim igračkim stavom, i brzom završnicom.
PREDSTAVNICI:
Tri najveća kompozitora klasičnog perioda bila su tri majstora ovih formi: Hajdn, Mocart i Betoven. Ova tri genija međusobno su se poznavala – sva trojica su provela veći deo života u Beču, koji je tada bio muzički centar. Shodno tome, njih trojica su nazvana zajedničkim imenom „Prva Bečka škola“.
Sredinom 18. veka, u Evropi se razvijao novi stil u arhitekturi, književnosti i umetnosti, poznat pod nazivom Klasicizam. I dalje snažno povezan sa kulturom dvorana i apsolutizmom, sa svojom formalnošću i naglaskom na red i hijerarhiju, klasični stil takođe je bio “jasniji” stil – podržavao je jasniji prelaz među stavovima, slabiji kontrast i boje, i jednostavnost više nego složenost. Paradigma tog doba bila je da bi strukture trebalo da budu sistematizovane u aksiome. Ova težnja za strukturnom jasnoćom napravila je muziku 18. veka veoma razgovetnom.
Dela Johana Sebastijana Baha predstavljaju vrhunac baroknog stila u muzici, i barok se završio otprilike sa njim. Barok je muzički stil koji prethodi novom periodu u razvoju muzike pod nazivom klasični stil.
Klasični stil (1750 – 1825) dolazi kao reakcija na ekscene baroka. Dok je muzika baroka bila bujna, ekstravagantna i puna emocija, muzika klasičnog stila bila je oskudnija, više rezervisana i kontrolisana, odbacujući svako razuzdano izražavanje emocija. Muzika klasičnog stila ima jasniju, jednostavniju strukturu od baroka i manje je kompleksna. Naglašava se lepota melodije i forme, proporcije i balansa, umerenosti i kontrole. Muzika je elegantna, držeći u savršenom balansu emocije i formalnu strukturu.
Tri muzička oblika dominirala su klasičnim periodom: sonata, simfonija i gudački kvartet. Otvarajuća instrumentalna uvertira, raširila se u 18 – to vekovnu simfoniju, a ona se kasnije razvija u četvorostavnu formu sa otvarajućim brzim stavom, osećajnim i sporim stavom, kratkim igračkim stavom, i brzom završnicom.
PREDSTAVNICI:
 | Jozef Hajdn (Joseph Haydn, 1732 - 1809), stari veseljak Kao dečak, Hajdn je živeo u ruralnoj oblasti Austrije blizu Beča, slušajući narodnu muziku, kada je i došao do čvrstog zaključka da u muzici mora da se uživa. Hajdn je standardizovao strukture simfonije i gudačkog kvarteta. Zbog toga je poznat kao otac simfonije. Moderan simfonijski orkestar kakav danas poznajemo, organizovan u četiri instrumentalne grupe organizovan od gudačkih, drvenih duvačkih, limenih duvačkih instrumenata i udaraljki umnogome duguju Hajdnovom modelu. |
 | Volfgang Amadeus Mocart (Wolfgang Amadeus Mozart, 1756 - 1791) |
 | Ludvig van Betoven (Ludwig van Beethoven, 1770 - 1827), čovek koji je sve promenio U 31. godini Betoven počinje da gubi sluh. Gluvoća koja mu se približavala duboko je uznemirila Betovena – izražavajući bol, u svom muzičkom delu Betoven je preveo muziku iz klasičnog stila u period romantizma, u kome najvažniji muzički element postaje izražavanje osećanja. |
 | Franc Šubert (Franz Schubert, 1797 - 1828), od strane svojih prijatelja nazvan "Pečurka" |
Tri najveća kompozitora klasičnog perioda bila su tri majstora ovih formi: Hajdn, Mocart i Betoven. Ova tri genija međusobno su se poznavala – sva trojica su provela veći deo života u Beču, koji je tada bio muzički centar. Shodno tome, njih trojica su nazvana zajedničkim imenom „Prva Bečka škola“.
