Mocart u "100 Licnosti"

[stefan]

Casopis "100 Licnosti" je vredan poduhvat izdavacke kuce "DeAgostini", a u broju 3 je izasao Mocart.

Ovde navodim tekst sa fouma
www.dodirnime.com/forums/display_topic/id_4460/page_2/

Evo naslovne strane tog broja casopisa:



A evo i orginalnog teksta sa foruma:


Volfgang Amadeus Mocart



Informacije

Datum rođenja 27. januar 1756.
Mesto rođenja Salcburg, Sveto rimsko carstvo
Datum smrti 5. decembar 1791.
Mesto smrti Beč, Sveto rimsko carstvo
Period klasicizam

Delo

Poznatija dela Turski marš
Mala noćna muzika
Don Đovani
Čarobna frula
Uticaji Na Mozarta:
Leopold Mocart
Johan Kristijan Bah
Mozart na:
Frederik Šopen
Franc Šubert
Petar Iljič Čajkovski
Robert Šuman
Gustav Maler

Volfgang Amadeus Mocart (nem. Wolfgang Amadeus Mozart) (27. januar 1756. — 5. decembar 1791) je bio jedan od najznačajnijih i najuticajnijih svetskih kompozitora klasične muzike.

Biografija

Mocart je rođen u Salcburgu u današnjoj Austriji, tada glavnom gradu nezavisne nadbiskupije u Svetom rimskom carstvu. Mocart je kršten dan nakon rođenja u katedrali sv. Ruperta imenom Johan Hrizostom Volfgangus Teofilus Mocart.

Mocartova muzička veština je bila vidljiva čak kad je imao samo nekoliko godina. Otac mu je bio Leopold Mocart, jedan od vodećih evropskih učitelja muzike, čija je uticajna knjiga Pisani članak o osnovama sviranja violine (nem. Versuch einer grundlichen Violinschule) bila objavljena u godini u kojoj je rođen Mocart. Mocarta je otac naučio da svira i violinu i klavir, a kako je brzo učio, svoje prve kompozicije je napisao kada je imao svega pet godina.

Leopold je ubrzo shvatio da može zaraditi mnogo novca ako predstavi svog sina evropskim dvorovima kao čudo od deteta. Mocartova starija sestra, Maria Ana, zvana Nanerl, bila je vešta pijanistkinja i često je pratila svog brata na Leopoldovim turnejama. Jedanput, kad je Mocart bio bolestan, Leopold je izjavio da više brine o gubitku prihoda nego o dobrobiti svog sina. Stalna putovanja i hladna klima možda su doprineli Mocartovoj bolesti kasnije u životu.

Tokom godina u kojima se formirao kao muzičar, Mozart je nekoliko puta putovao po Evropi, počevši sa koncertom 1762. godine na dvoru princa Bavarske u Minhenu i na austrijskom carskom dvoru u Beču. Duga koncertna turneja ga je odvela, zajedno sa ocem, na dvorove u Minhenu, Manhajmu, Parizu, Londonu, Hagu, ponovo u Parizu, i na kraju, natrag domu kroz Cirih i Minhen. Otišli su u Beč ponovo pri kraju 1767. godine i ostali su tu do decembra 1768. godine.

Muzička dela

Volfgang Amadeus Mocart je bio veoma plodan kompozitor. Njegov opus obuhvata preko 600 dela najrazličitijih žanrova:
simfonije - najpoznatije su Pariska, Hafner, Linc, Praška, Simfonija br. 40 i Jupiter
klavirski koncerti - najpoznatiji su br. 21, br. 25 i br. 26
violinski koncerti - najpoznatiji su br. 3 i br. 5
klavirskih sonata - najpoznatija je br. 11 ili Turski marš
violinske sonate
gudački kvarteti - najpoznatiji su Hajdn kvarteti
gudački kvinteti
serenade - najpoznatija je Mala noćna muzika
opere - najpoznatije su Otmica iz saraja, Figarova ženidba, Don Đovani, Tako čine sve i Čarobna frula)
mise - najpoznatije su Krunidbena misa i Velika misa)
rekvijem




P.S. Ja sam veliki ljubitelj ovog casopisa, tako da za sve informacije o ovom broju (a i o ostalima) se mozete obratiti meni

[alegz]

Stefane, bi li bi bio ljubazan da iscitiras jedan primerak Mocartovog literarnog izrazavanja?

[stefan]

To sam mislio da napisem jos kada sam pravio ovaj topic, ali sam shvatio da ce forum postati neprikladan za mladje od 18 godina

Tako da cu ipak izostaviti Mocartovo literarno izrazavanje

[sanja]

Ajde, ajde, svi ovde imamo licne karte Sad sam zaintrigirana

[stefan]

Dobro, ali cu post definitivno obrisati nakon sto ga svi procitaju

A mozda post i doprinese kredibilitetu foruma

Dakle sledi citat iz casopisa "100 Licnosti":

Cudni maniri mladog muzicara

Mocart je imao jednu jako cudnu stranu licnosti, u potpunoj suprotnosti sa njegovim imidzom genijalnog kompozitora, a to je bila njegova detinjasta opsednutost opscenim jezikom i opscenim vicevima cija je glavna tema bila izmet. Pisma koja je slao majci i sestri, a narocito rodjaci Bazili, u ogromnoj meri obiluju pominjanjem izmeta. U pismu koje je poslao majci, pise: "Draga majko, ljubim ruke... penkalo mi se rascvetalo, a tako i guzica" (2. maj 1770), dok u pismu sestri kaze da je "zahvalan iz dubine svoje guzice" (17. februar 1770). Ovo su samo neki primeri jezika koji je koristio. Evo sta je napisao svojoj rodjaci Ana - Mariji Tekli Mocart, u koju je neko vreme bio zaljubljen: "Popiskim ti se po nosu, sve da ti curi niz bradu... A sada ti zelim laku noc i mokri u postelji koliko god zelis, cvrsto spavaj i pokusaj da poljubis sopstvenu guzicu. O, kako mi gori guzica! Sta bi to, do djavola, moglo da znaci? Mozda je stolica? Da da, sigurno je stolica..." (5. maj 1777)
Kompletnu zbirku Mocartovih lascivnih i vulgarnih pisama, u kojima se obilato pominje izmet, prvi je objavio austrijski pisac Stefan Cvajg 1931. Sve do tada su ovi vulgarni delovi izostavljani, verovatno u pokusaju da se sakrije ovaj grozni manir velikog kompozitora i izmeni prava slika o njemu. Prvo objavljivanje njegove opsednutosti izmetom je prouzrokovalo veliki sok i istovremeno pruzilo povoda za blize proucavanje licnosti ovog velikog muzicara.

[stefan]

Mislim da su izdavaci, zbog mladje populacije, modifikovali neke izraze da budu sto moguce bezbolniji

[alegz]

Hahahahaha, kakav lik!

Ma sta god rekao Mocarte, sve ti je opravdano! A i ja sam siguran da mu je recnik bio opsceniji, a ovi iz Deagostinija ubacili efuemizme poput "guzica".

Mislim da kada bi Mocart bio rodjen u danasnje vreme kad forma nije bitna (stavise kad se ohrabruje izlazak iz iste) komponovao stvari tipa: www.youtube.com/watch?v=6cS653udPCM&feature=channel idite na 48:00

[chemist]

Mocartov ćale,Leopold,bio je rodom iz Augzburga,gde se Wolfi tokom jedne turneje upoznao sa svojom sestrom od strica,Maria Ana Teklom Mocart,sa kojom se uskoro zbližio (verovatno ista interesovanja),muvao je i slao joj na desetine pisama. Evo odlomka (admine,slobodno obriši)
,, ...sada vam moram ispričati žalosnu priču,koja se dogodila upravo ovog trenutka. kada tako svom snagom pišem pismo,čujem nešto na ulici. prestanem pisati--ustanem,idem do prozora--i ne čujem više ništa--opet sednem,počnem ponovo pisanje--jedva da napišem 10 reči i opet nešto čujem--opet ustanem--utom kad ustanem,čujem samo nešto vrlo tiho -ali osećam nešto nekako zapečeno--kandiše kudgod da krenem. kad pogledam kroz prozor smrad se izgubi,kad opet pogledam unutra,smrad se pojačava--na kraju mi Moja Mama kaže: čini što ti je drago,ali opet si jednoga ispustio! -- ne verujem Mama. da da,to je sigurno. napravim Probu,nabijem prst u dupe,onda Pomirišem,i - Ecce Provatum est; Mama je imala pravo. Zaudara drek,u gaćama lepo,seo sam na meko,neću daleko,nemam kud,zaludu mi trud. Nisam lud,takva mi ćud. Sraću u sud,velika mi Žud! " (...)